Stari parkovi Bačke – Park Fenerbahovog dvorca na imanju Krivaja

Naselje Krivaja se nalazi u Bačkoj, 13 km severozapadno od Bačke Topole, na lesnoj zaravni pored Velike doline.

Park na poljoprivrednom dobru ”Krivaja” je stavljen pod zaštitu 08.11.1976. godine Rešenjem SO Bačka Topola na predlog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode iz Novog Sada. Rešenjem je stari park stavljen  pod zaštitu kao prirodni spomenik vrtne arhitekture sa površinom od 14 ha, 98 ara i 41 m2. Uprava i korišćenje dobra povereni su poljoprivrednom  dobru ”Krivaja”.

ISTORIJAT

Imanje ”Krivaja” na lesnoj zaravni pored Velike doline, uz reku Krivaju, bilo je deo poseda u Staroj Moravici imućnog žitarskog trgovca Balinta Fernbaha.

Čuvena veleposednička porodica Fernbah potiče iz Apatina. Braća Fernbah, Balint (1832-1897) i Antal (1833-1860) su stekli veliko bogatstvo, baveći se trgovinom žitom, kao i njihov otac. Godine 1896, su kupili plemstvo sa grbovnicom (Borovszky S. et aj., 1909), Umešnim vođenjem poslova su veoma uvećali imanje nasleđeno od oca. Balint je kupio velike posede, najpre 1850. godine u Tovlaju (Baba-pusta), a kasnije u Staroj Moravici, Čonoplji, Sonti, Apatinu i Somboru, a Antal 1860. godine u Temerinu. U vlasništvu porodice Fernbah je krajem XlX veka bilo preko 17.000 jutara zemlje širom Bačke (Beljanski M., 1982)

Glavna fasada dvorca na Krivaji (Korać J., 2004)

Posed ”Krivaja” u Staroj Moravici je nasledio Balintov sin Janoš Fernbah (1875-1949), oženjen Marijom Lelbah (1885-1929), sa kojom je imao sina Janoša (1910-1983) i ćerku Mariju (1912-1981), koji su kasnije vodili imanje.

Dvorac je slobodnostojeća građevina projektovana po koncepciji ”poljskog dvorca”. Sazidan je polovinom XlX veka. Osnova prizemne zgrade je pravougaona. Na sredini prednje fasade je postavljen plitki rizalit koji u krovnoj zoni završava trougaonim timpanonom.

Moguće je da su stilske karakteristike istoricizma (eklektike) rezultat neke od kasnijih obnova kao i dekoracije fasada neoromantičarskim i secesijskim elementima.

Nakon drugog svetskog rata je izvršena agrarna reforma i od konfiskovanog poseda je osnovano poljoprivredno dobro ”Krivaja” (Đere K., Tomić P., Ipač J., 1985). Stanovnici mesta su potomci nekadašnjih radnika na imanjima i kolonisti naseljeni posle prvog i drugog svetskog rata. Krivaja se kao samostalno naselje vodi od 1978. godine.

Krajem 2002. godine je dvorac evidentiran kao kulturno dobro i donet je akt o prethodnoj zaštiti, ali detaljno istorijsko istraživanje i valorizacija građevine još nisu sprovedeni, kao ni formalna procedura oko stavljanja dvorca pod zaštitu.

Dvorišna fasada dvorca na Krivaji (Korać J., 2006)

KONCEPCIJA I SADRŽAJI PARKA

Park oko dvorca porodice Fernbah se nalazi na terenu sa strmim nagibom, a projektantsko rešenje je savršeno prilagođeno plastici terena. Na najvišem delu terena je smeštena zgrada dvorca. Bila je okružena cvetnim parterom u neobaroknom stilu vrtne umetnosti. Iza dvorca se teren strmo spušta. Rešen je formiranjem četiri izdužena četvrtasta platoa – terase. U njihovom centralnom delu se nalazi stepenište kojim se silazi na najniži plato, na kome je najveći deo parka. Stepenište je popločano opekom. Uokvireno je ivičnim zidovima koji se na svakom platou završavaju postamentima sa vazama za cveće. Na najvišem i trećem platou se nalazi po jedan bazen sa vodom ovalnog oblika. Na najvišem platou se nalazi bazen manje površine, dok se na trećem platou nalazi veći bazen. Bazeni su ispod zemlje povezani sistemom cevi i verovatno su osim dekorativne funkcije služili i za navodnjavanje, regulacijom otvora izlaznih cevi iz bazena.

Stepenište sa ostacima vaza (Korać J., 2006)

Terasirani deo parka (Korać J., 2006)

 Bazen na trećem platou (Korać J., 2006)

Bazen na najvišem platou (Korać J., 2006)

Delovi terena između platoa, na kojima se ne nalazi stepenište, rešeni su visokim škarpama koje su obrasle bršljanom. Verovatno su se i na ovim kosinama nekada nalazili i cvetnjaci. U ivičnom delu škarpe između gornja dva platoa je napravljeno ovalno udubljenje, u kome su bile smeštene klupe. Ovaj prostor je služio kao odmorište i verovatno omiljeno mesto porodice Fernbah, pošto je sačuvano više fotografija članova porodice snimljenih u ovom delu parka. Na kosini oko udubljenja je bilo posađeno cveće.

Najniži plato, površinski najveći deo parka, rešen je u pejzažnom stilu. Izduženog je, gotovo pravougaonog oblika. Sa južne strane je ograničen potokom, a sa severne terenom sa strminom koja je samo u centralnom delu parka rešena terasama. U centralnom delu najnižeg terena parka, ispod stepeništa i terasastih platoa, se nalazi prostrani travnjak nepravilnog oblika, okružen masivima visokih stabala lišćara.

Od centralnog travnjaka severozapadno, dužom osom donjeg platoa parka se prostire glavna šetna staza. Njen početak je naglašen sa dva stara stabla hrasta lužnjaka (Quercus  robur  L.) na kojima se vide ostaci velike ljuljaške koja je tu bila postavljena.

Stabla hrasta lužnjaka sa ostacima ljuljaške (Korać J., 2004)

Nedaleko od prostranog travnjaka, idući glavnom stazom, nailazi se na malo jezero, smešteno između staze i potoka. Ono je veštački podignuto, ima regulisan vodni režim i popločano dno opekom. Postoje ostaci malog mola sa koga se čamcima polazilo u plovidbu. U jezeru se nalazi nekoliko izvora vode, a nivo vode jezera je regulisan malom drvenom branom preko koje voda otiče u potok koji prolazi pored jezera. Obala jezera je bila uređena u jednom delu parterno, sa travnjakom i cvetnjakom, a sa ostalih strana masivima lišćara. U centru cvetnjaka su se nalazile piramidalne tise (Taxus baccata L. f. fastigiata), koje su rezidbom bile oblikovane. Usled velike starosti parka i izostanka nege, ovaj parter je zarastao podrastom, a tise su izrasle u visoka stabla.

Zalazak sunca iznad jezera u parku Krivaji (Korać J., 2006)

Malo jezero u parku na Krivaji (Korać J., 2006)

Bazen za kupanje na najnižoj platformi parka (korać J., 2007)

U parku nisu nađeni tragovi koji bi svedočili o izgledu i lokaciji drugih odmorišta, bočnih šetnih staza, ni vrtno-arhiteponskih elemenata koji su se nalazili u parku.

Jugoistočno od centralnog travnjaka se prostirao pejzažno uređeni deo parka jednake površine kao i sa severozapadne strane. U ovom delu se nalazio izvor vode, koji je i sada u funkciji. Uz travnjak sa jugoistočne strane je u posleratnom periodu napravljen bazen za kupanje. Veći deo jugoistočne polovine parka je proređen i jednim delom iskrčen. Na kraju ove površine, uz glavni put, nalazi se veliki kameni krst koga je podigao nekadašnji vlasnik imanja.

Dendrofloru parka čine većinom autohtoni visoki lišćari. Najzastupljeniji su veoma stari primerci hrasta lužljaka (Quercus robur L.), veza (Ulmus  effusa Willd.) i sitnolisne lipe (Tilia cordata Mill.). Sađene lišćarske i četinarske egzote su zastupljene sa veoma malim brojem primeraka. U posleratnom periodu u park su sadnjom uneti bagrem (Robinia pseudoacacia E.), američki koprivić (Celtis occidentalis L.), hibrid evropske i američke crne topole (Populus x euramericana   (Dode) Guinier) i dr. Usled izostanka nege parka samonikli podrast i slučajno unete vrste su učinile park neprohodnim. Akcijom uređenja parka 2002. godine raskrčen je samonikli podrast, pa je izvršeno evidentiranje prisutnih vrsta drveća. Ukupnu dendrofloru parka čine sledeće vrste:

Gymnospermae:

  1. Picea abies Karst. = R. excelsa Link. – smrča
  2. Pinus nigra Arn. – crni bor
  3. Juniperus virginiana L. – virdžinijska kleka
  4. Taxus baccata L. f. fastigiata – tisa piramidalne forme

Staro stablo sitnolisne lipe (Tilia cordata Mill.) na gornjoj platformi parka (Korać J., 2006)

Angiospermae:

  1. Platanus acerifolia  Willd. – javorolisti platan
  2. Betula alba L. = B. verrucosa Ehrh. – breza
  3. Quercus robur L. = Q. pedunculata Ehrh. – hrast lužnjak
  4. Morus alba L. – beli dud
  5. Morus nigra L. – crni dud
  6. Ulmus minor Mill. = U. carpinifolia Gled. – poljski brest
  7. Ulmus effusa Willd. = Ulmus laevis Pallas – vez
  8. Ulmus pumila L. – sitnolisi, sibirski brest
  9. Celtis occidentalis L. – američki koprivić
  10. Prunus cerasifera Ehrh. – džanarika
  11. Prunus pissardii Carr. – crvenolista džanarika
  12. Sophora japonica L. – sofora
  13. Robinia pseudoacacia L. – bagrem
  14. Acer pseudoplatanus L. -javor
  15. Acer platanoides L. – mleč
  16. Acer campestre L. – klen
  17. Acer negundo L. = Negundo fraxinifolia Nutt. – pajavac
  18. Aesculus hippocastanum L. – divlji kesten
  19. Populus nigra L. – crna topola
  20. Populus x euramericana (Dode) Guinier – hibrid evropske i američke crne topole, kanadska topola
  1. Tilia cordata Mill. = T. parvifolia Ehrh. – sitnolisna, kasna lipa
  2. Sambucus nigra L – zova

Fraxinus angustifolia Vahl. – poljski jasen

Pogled na park sa najviše platforme (Korać J., 2006)

Izvor: СТАРИ ПАРКОВИ БАЧКЕ  Јасна Кораћ

Fotografije su skenirane iz knjige, te je iz tog razloga lošiji kvalitet.

 
Share on facebook
Share on twitter
Share on telegram
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *