Stari parkovi Bačke – Park dvorca na imanju „Panonija“

---Stari parkovi Bačke – Park dvorca na imanju „Panonija“

Stari parkovi Bačke – Park dvorca na imanju „Panonija“

Imanje „Panonija“ se nalazi u Bačkoj, 13 km jugozapadno od Bačke Topole. Stari park se prostire na površini od oko 20 ha. Rešenjem SO Bačka Topola od 31.10.1975. godine je pod zaštitu države stavljen čitav kompleks PTP „Panonija“ – Duboka kao Regionalni park poljoprivredno – turističkog značaja. U Rešenju se ne navodi površina ni granice zaštite, ali se u predlogu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode iz Novog Sada, na osnovu kojeg je i pokrenut postupak za zaštitu, predlaže da se štiti ukupna površina kompleksaod 3973 ha, od čega je 104 ha pod parkom i šumama. Osim prirodnih bogatstava područja, kao temeljna vrednost za zaštitu, u Rešenju se navodi i prostorno uređenje kompleksa.

ISTORIJAT

Prostor na kome se sada nalazi mesto Panonija je, zajedno sa ostalim posedima u srednjoj i severnoj Bačkoj, ugarski kralj Matija Korvin (I. Mátyás, 1440-1490, vladao 1458-1490) poklonio svojoj majci Jelisaveti 1462. godine (Borovszky S. et al., 1909). Iz starih karata na kojima su naznačeni vinogradi, bunari i dr. može se zaključiti da je ovaj prostor još u XV veku bio kultivisan i plodan (Ulmer G., 1986). Za vreme turske vladavine Bačkom, razvoj svih naselja stagnira. Nakon poraza Turaka, posedi u ovom delu Bačke su pripadali Komorskoj administaraciji i izdavani su u zakup trgovcima stokom.

Dvorac na imanju „Panonija“ (Korać J., 2001)

Mesto Bajša sa okolinom, gde se nalazi i sadašnje mesto Panonija, je 1751. godine carica Marija Terezija (Maria Theresia, 1717-1780, vladala 1740-1780) darovala Stevanu Zako, kapetanu Potiske vojne granice i zapovedniku vojne posade u Kanjiži, nakon ukidanja Potiske vojne granice i prelaska Stevana Zako u civilstvo, zajedno sa malim posedom u Kanjiži, kao nagradu za vojničke zasluge (Borovszky S. et al., 1909). Pre dodele poseda, 01.03.1751. godine je Stevanu Zako i svim njegovim naslednicima dodeljeno plemstvo. Njegova supruga, Julijana rođena Monasterlija, bila je izostavljena iz plemićkog lista, verovatno iz razloga što je ona već bila plemkinja po svom dedi Petru Monasterliji, koji je dobio plemstvo 1665. godine od cara Ferdinanda III (Ulmer G., 1986).

Zapavši u velike dugove, Stevan Zako je već 14.01.1759. godine bio primoran da proda polovinu spahiluka Bajše plemićima braći Luki, Andriji, Jakobu, Mihajlu i Simeonu Vojnić koji su već imali posed u susednoj pustari Rogatici (tada Roglatica).

Nakon  smrti  Stevana Zake,  preostalu polovinu  poseda  su nasledili njegovi sinovi Petar i Đorđe iz prvog braka sa Julijanom rođenom Monasterlija i Jovan iz braka sa Eržebet rođenom Estergom iz Đule (Ulmer G., 1986). Petar i Đorđe su neposredno pre očeve smrti 1765. godine pozajmili veliki novac od Stevana i Jovana Stojčevića iz Neština,  koji nakon dogovorene tri godine nisu bili u stanju da vrate, pa je na osnovu odluke Komisije Bačko-bodroške županije ceo posed Đorđa Zake stavljen pod stečaj 1775. godine u korist porodice Stojčević. Ruža Stojčević je 1786. godine pravo na svoj deo ustupila porodici Vojnić za 5000 forini. Tako su Vojnići postali posednici dve trećine spahiluka Bajša.  Nakon smrti Petra Zako 1775. godine i Jovana Zako 1783. godine, njihove  delove  imanja je nasledio Đorđev sin Dimitrije, pošto Petar i Jovan nisu imali muških potomaka. Deo pustare Duboka koji je pripadao Jovanu Zako, na kome se nalazi sadašnje mesto Panonija, Vojnići su dobili u posed 1787. godine sudskim postupkom u kome su prikazali obveznicu      kojom se potvrđuje da je pokojni Jovan Zako uzeo od njih novac na zajam koji nije vratio.

Dimitrije Zako se dobrim vođenjem preostalog imanja ekonomski osnažio, tako da je 1802. godine isplatio davnašnji dug naslednicima porodice Vojnić i vratio u posed polovinu Bajše i deo pustare Duboka.

Iz katastarskih izvoda iz kasnijeg perioda može se videti da su manji delovi  pustare Duboka postali vlasništvo više veleposedničkih i plemićkih porodica, najčešće kao rezultat podele imanja porodica Vojnić i Zako ženskim naslednicima kao miraz i manjim delom kao kupovina zemljišnih remencija koju je pokrenula carska uprava. Tako se kao vlasnici delova Duboke, osim porodica Zako i Vojnić, javljaju i porodice Fernbah, Semze, Lelbah i Ungar, kao i nekoliko porodica manjih posednika.

Centar sadašnjeg naselja Panonija je oformljen  oko dvorca Antala Fernbaha (1860-1902), sina čuvenog veleposednika Balinta Fernbaha (1832-1897), koji je imao velika imanja u Baba-pusti, Staroj Moravici, Sonti, Somboru  i Apatinu. Nakon Antalove smrti posed je ostao njegovoj udovici, a kasnije ga je nasledila njihova ćerka Irena, koja se 1904. godine udala za grofa Arpada Falcione i donela mu imanje u miraz. Porodica Falcione je imala velika imanja i palate u Somboru,  Pešti i Beču.

Kaštel je podignut 1846. godine, što je naznačeno na glavnoj fasadi u okviru friza iznad ulaza. Prizemna zgrada je skromnijih dimenzija. Izgrađena je u klasicističkom stilu. Osnova građevine je pravougaona. Središnji deo prednje fasade je naglašen klasicističkim portikom sa po četiri dorska stuba koji nose arhitrav, frizno polje i trougaoni timpanon. Ispod portika su centralna vrata, lučno završena, a bočno je po jedan prozor sa obe strane. Na bočnim delovima građevine, uz portik, su po još tri prozora. Na svim prozorima se nalaze dekorativni zaštitnici od kovanog gvožđa, koji stilizacijom, kao i cela arhitektura zgrade, odgovaraju periodu klasicizma (Milanović-Јović O., 1989). Dvorišna fasada, okrenuta parku, ima duboki rizalit na kome je veći portik. Dvorac je pod zaštitom države.

Panonija – Pregledni nacrt veleposeda supruge dr Arpada Falcione, Irene rođ. Fernbah iz 1932. godine (Arhiv Vojvodine, Zbirka karata i planova, broj 112)

Posle drugog svetskog rata, kada je izvršena agrarna reforma, na prostoru pustare Duboka je od konfiskovanih veleposeda na oko 4000 ha 1947. godine     osnovano poljoprivredno dobro (Đere K., Tomić P., Ipač J., 1985). Stanovnici mesta su potomci nekadašnjih radnika na imanjima i kolonisti naseljeni posle prvog i drugog svetskog rata. Panonija se kao samostalno naselje vodi od 1978. godine.

Glavna fasada dvorca (Korać j., 2005)

Uz stari dvorac, čiji je poslednji vlasnik bio Arpad Falcione, u periodu posle drugog svetskog rata su podignute nove priozvodne građevine, upravna zgrada poljoprivrednog dobra, hotel, stambene zgrade i kuće, dom zdravlja, sportski tereni i zelene površine koje ih okružuju. Kaštel je obnovljen i adaptiran u restoran.

Hotel „Biser“ na Panoniji (Korać J., 2003)

Parter ispred dvorca na Panoniji (Korać J., 2005)

Parter pored dvorca (Korać J., 2005)

KONCEPCIJA  I SADRŽAJI PARKA

Mesto  Panonija se nalazi na delu lesne zaravni koji se strmo spušta ka Dubokoj dolini, na čijoj se desnoj obali nalazi. Na najvišoj tački terena je podignut dvorac i uzani deo parka oko njega. Iz dvorca se preko velike terase stepeništem izlazi u zadnji deo parka. Sa obe strane stepeništa su na tankim elegantnim postamentima postavljene plitke žardinjere za cveće. Neposredno iza dvorca teren ima strm pad ka istoku, koji je regulisan formiranjem dva uzana platoa, preko kojih se stepeništem spušta u niži deo parka. Delovi parka na kaskadama su uređeni parterno, sa travnjacima i cvetnim geometrijski oblikovanim rondelama u neobaroknom stilu. U gornjem delu škarpe između dve kaskade su posađeni na jednakim rastojanjima grmovi šimšira (Buxus sempervirens  L.), koji se rezidbom oblikuju.

Na gornjoj  platformi je izgrađen mali objekat u neogotskom stilu koji oblikom podseća na kulu. Funkcija građevine nije poznata.

Niži deo parka zauzima najveću površinu. Ogranizovan je u pejzažnom stilu sa romantičarskim obeležjima. Nekada je osim šetnih staza sadržao i staze za jahanje. Površinaje ispresecana potocima, preko kojih se nalaze drveni mostovi. U zapadnom delu najniže platforme se nalaze stari staklenici u kojima se i sada proizvodi cveće. Zagrevaju se pomoću peći koje se lože spolja.

U centralnom delu parka se nalazi ostatak nekadašnjeg jezera, verovatno ribnjaka. Sada je obrušenih ivica, sa dnom izdignutim od mulja taloženog godinama. Najvećim delom godine ova površina je suva, a samo u prolećnim mesecima se snabdeva atmosferskim vodama, koje se u prvom delu vegetacije zadržavaju, a dno obrasta rogozom, trskom i drugim barskim biljkama.

U istočnom delu parka, u dolini, se nalazi prostrana čistina nepravilnog oblika sa livadskim travnjakom, okružena gustim masivima starih stabala lišćara.

Kaskade sa oblikovanim šimširima (Korać J., 2006)

Autentično uređenje dela parka ispred dvorca nije očuvano, niti je pronađena arhivska građa koja bi svedočila o njegovom nekadašnjem izgledu. Izvesno je da je prednji deo parka potpuno izmenjen podizanjim hotela „Biser“ u blizini dvorca i novim, savremenim načinom uređenja prostora između dvorca i hotela. U prednjem delu parka su postavljene klupe, rasveta, savremeni spomenici, česma, žardinjere i posađena je žbunasta dekorativna dendroflora i cvetni elementi.

Stari park na Panoniji je veoma bogat dendroflorom. U višim delovima parka uz dvorac i u južnom i istočnom ivičnom delu su sađena stabla četinarskih vrsta pojedinačno ili u grupama. Najzastupljeniji su jela (Abies alba Mill.) i crni bor (Pinus nigra Arn.). U većem, središnjem, pejzažno uređenom delu parka preovlađuje lišćarska dendroflora. Najzastupljenija su stabla autohtonih vrsta – poljski jasen (Fraxinus angustifolia Vahl.), hrast lužnjak (Quercus robur L.), vez (Ulmus effusa Willd.), bela topola (Populus alba L.), grab (Carpinus betulus  L.), javor (Acer pseudoplatanus L.), mleč (Acer platanoides L.), sitnolisna lipa (Tilia cordata Mill.), krupnolisna lipa (Tilia grandifolia Ehrh.), srebrnasta lipa (Tilia argentea Desf.) i dr. Stabla egzota su sađena pojedinačno u ivičnim delovima travnjaka i uz staze. U parku postoje veoma vredni stari primerci javorolisnog platana (Platanus acerifolia  Willd.), sofore (Sophora japonica  L.), crnog oraha (Juglans nigra L.), maklure (Maclura aurantiaca  Nutt.) i drugih vrsta.

Pejzaž Panonije je posebno atraktivan u ranu jesen, kada dinamika tekstura i kolorita naglašava raznolikost i bogatstvo velikog broja zastupljenih vrsta – od jarko žutih i plameno crvenih listova jasena (Fraxinus  excelsior L., F. Angustifolia Vahl.), izrazito žutih listova klena (Acer campestre L.) i lipa (Tilia cordata Mill., T. grandifolia Ehrh. i T. argentea Desf.), preko bledožutih grupa američkog koprivića (Celtis occidentalis L.) do mrkih listova hrasta lužnjaka (Quercus robur L.) i platana (Platanus acerifolia Willd.), sa kontrastom tamno do bledo zelenih tonova brojnih četinara u ivičnim delovima parka.

Poslednjih decenija se intenzivno uređuje i neguje deo parka oko dvorca, koji je ujedno i centar naselja. Najveći deo parka koji se nalazi iza dvorca se, međutim, nedovoljno neguje. On je dobio šumski karakter, spontanim razmnožavanjem sađenih jedinki. Slučajnim unosom iz oklnih sađenih šuma u parku su se razmnožila stabla bagrema (Robinia pseudoacacia L.) i američkog koprivića (Celtis occidentalis L.), kao i tipično šumske vrste, kao što je zova (Sambucus nigra L.) i dr. Tlo prekriva gust podrast lišćara i bršljan (Hedera helix L.), koji drveće koristi kao oslonac za svoj rast. Na pojedinim delovima pejzažnog parka su uz zemljane staze postavljene drvene klupe, a u dolini, u ivičnim delovima velikog travnjaka, i izletnički drveni stolovi sa klupama.

Skulptura postavljena na travnom parteru ispred dvorca na Panoniji (Korać J., 2007)

Skulptura postavljena na pejzažnom delu parka (Korać J., 2007)

Žardinjere ispred dvorca (Korać J., 2005)

Uprkos nedovoljnoj nezi i redukciji površine, park je zadržao izuzetno velik broj dendroloških vrsta, koje su zastupljene veoma starim i vitalnim primercima velikih dimenzija. U parku se nalaze sledeće vrste drveća i dekorativnog  žbunja:

Gymnospermae:

DRVEĆE:

  1. Ginkgo biloba – ginko
  2. Tsuga canadensis –  kanadska tsuga
  3. Pseudotsuga douglasii Carr. = P. menziesii (Mirb.) Franco – duglazija
  4. Abies alba Mill. = A. pectinata DC  jela
  5. Abies nordmanniana  – kavkaska jela
  6. Abies concolor  et Gord. – dugoigličava jela
  7. Picea abies = P. excelsa  Link. – smrča
  8. Picea excelsa Link. “Glauca“ – srebrnasta smrča
  9. Picea pungens –  bodljiva smrča
  10. Picea pungens var. Glauca Beiss – bodljiva smrča plavozelenih četina
  11. Picea omorika (Pančić)  Purkyne – omorika, Pančićeva omorika
  12. Larix decidua  = L. europaea  DC. – ariš
  13. Cedrus atlantica – Atlaski kedar
  14. Pinus strobus    – Vajmutov bor, borovac, petoigličavi  bor
  15. Pinus nigra Arn. – crni bor
  16. Pinus silvestris  –  beli bor
  17. Thuja occidentalis – zapadna tuja
  18. Thuja orientalis L. – istočna tuja
  19. Juniperus virginiana  – virdžinijska kleka
  20. Taxus baccata L. f. fastigiata —tisa piramidalne forme

ŽBUNASTE VRSTE:

  1. Juniperus horizontalis L – polegla kleka
  2. Juniperus chinensis  – kineska kleka
  3. Taxus baccata L. -tisa

Angiospremae:

DRVEĆE:

  1. Liriodendron tulipifera  – liriodendron, tulipovac
  2. Platanus acerifolia  – javorolisni platan
  3. Betula alba L. = B. verrucosa Ehrh. – breza
  4. Corylus colurna L. – mečija leska
  5. Carpinus betulus L. – grab
  6. Fagus sydvatica  – evropska bukva
  7. Quercus robur L. = Q. pedunculata Ehrh. – hrast lužnjak
  8. Quercus robur L. f. fastigiata -hrast lužnjak piramidalne forme
  9. Quercus rubra L. = Q. borealis Michx.- crveni hrast
  10. Morus alba L. – beli dud
  11. Morus nigra L. – crni dud
  12. Broussonetia papyrifera Vent. – dudovac
  13. Maclura aurantiaca Nutt. = M. pomifera C. Schn. —maklura
  14. Ulmus minor Mill. = U. carpinifolia Gled. – poljski brest
  15. Ulmus montana With. = Ulmus glabra Huds. – brdski brest
  16. Ulmus effusa Willd. = Ulmus laevis Pallas – vez
  17. Ulmus pumila L. – sitnolisni, sibirski brest
  18. Celtis occidentalis L. – američki koprivić
  19. Juglans regia L. – orah (domaći, grčki)
  20. Juglans nigra L. – crni orah
  21. Crataegus monogyna Jacq. – jednosemeni, beli glog
  22. Prunus cerasifera Ehrh. – džanarika3
  23. Prunus pissardii Carr. – crvenolista džanarika
  24. Prunus avium L. – divlja trešnja
  25. Gleditsia triacanthos L. = G. spinosa Marsh. – gledičija, trnovac
  26. Gymnocladus dioicus (L.) K. Koch. – gimnokladus
  27. Sophora japonica L. – sofora

    Pejzažni deo parka (Korać J., 2007)

  1. Robinia pseudoacacia L. – bagrem
  2. Ailanthus altissima Sw. = A. glandulosa Desf. – kiselo drvo, pajasen
  3. Acer pseudoplatanus L. – javor
  4. Acer pseudoplatanus L. „Atropurpureum“- crvenolisti javor
  5. Acer platanoides L. – mleč
  6. Acer campestre L. – klen
  7. Acer negundo L. = Negundo fraxinifolia Nutt.- pajavac
  8. Koelreuteria paniculata Laxm. – kerleuterija
  9. Aesculus hippocastanum L. – divlji kesten
  10. Tamarix tetranda Pall.- tamaris
  11. Populus alba L. – bela topola
  12. Populus nigra L. – crna topola
  13. Populus nigra var. italica (Dur.) Moench. – jablan
  14. Tilia cordata Mill.= T. parvifolia Ehrh. – sitnolisna, kasna lipa
  15. Tilia grandifolia Ehrh. = T. platyphyllos Scop. – krupnolisna, rana lipa
  16. Tilia argentea Desf. = T. tomentosa Moench.- bela, srebrnasta lipa
  17. Sambucus nigra L. – zova
  18. Fraxinus excelsior L. – beli jasen
  19. Fraxinus angustifolia  – poljski jasen
  20. Paulownia tomentosa Steud. = P. imperialis S. et Z. – paulovnia
  21. Catalpa bignonioides Walt.- katalpa

ŽBUNASTE VRSTE:

  1. Berberis julianae Schneid. – Julijanina žutika
  2. Mahonia aquifolium L. – mahonija
  3. Philadelphus coronarius L. – pajasmin
  4. Spirea x vanhouttei (Briot) Zbl. – Vanhuteova suručica
  5. Cotoneaster horizontalis Decne. – polegla dunjarica
  6. Pyracantha coccinea Roem. – pirakanta, vatreni trn
  7. Buxus sempervirens L. – šimšir
  8. Hibiscus syriacus  – sirijski hibiskus, sirijska ruža
  9. Forsythia intermedia Zab. – forzicija hibridna
  10. Syringa vulgaris L. – jorgovan
  11. Jasminum nudiflorum Lindl. – rani jasmin

Cvetni parter na srednjoj kaskadi parka (Korać J.,)

Izvor: СТАРИ ПАРКОВИ БАЧКЕ Јасна Кораћ

Fotografije su skenirane iz knjige, te je iz tog razloga lošiji kvalitet.

 

 

 

 
2019-12-13T20:35:05+01:00 9. decembra 2019.|Slobodna tema|0 komentara

Ostavite komentar